С обзиром на дугогодишњу урушеност здравственог статуса школске популације, која је директна последица вишедеценијског опадања нивоа физичке активности деце ван школе, ССПФВ је поднео Иницијативу за унапређивање наставе физичког и здравственог васпитања Националном просветном савету (НПС) и Министарству просвете (МП) у складу са њиховим надлежностима.
Подршку Иницијативи дала је Заједница Факултета спорта и физичког васпитања коју чине ФСФВ Универзитета у Новом Саду, Београду, Нишу и Лепосавићу.
Иницијатива се састоји из 3 тачке, које по нашем мишљењу представљају пут ка превазилажењу дугогодишњег негативног тренда у психофизичком развоју школске популације деце:
1. Да се у основној и средњој школи настава физичког и здравственог васпитања реализује поделом одељења на две групе, уколико одељење има више од 25 ученика (као код осталих предмета са наставом практичног карактера у 2. циклусу ОШ и СШ - не односи се на 1. циклус ОШ)
2. Да се од 1. до 8. разреда реализује настава физичког и здравственог васпитања са пет часова недељно, а у средњој школи са три часа недељно. Посебно наглашавамо да је повећање броја часова неопходно у првом циклусу основног образовања
3. Да се додели натпредметни статус предмету физичко и здравствено васпитање.
Најновија истраживања потврђују да свако 5-о дете има лоше држање тела, свако 4-о је гојазно, а да се 70% деце школског узраста се не бави спортским активностима ван школе.
У последње три деценије евидентирано је (систематски прегледи, истраживања) константно нарушавање здравственог статуса деце које се огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије код деце (Извештај систематских прегледа у Републици Србији, 2015).
Овом тренду је допринела и пандемија Ковид 19, јер је у том периоду дошло до додатне акцелерације у хипокинезији деце и младих услед немогућности кретања у време карантина, као и не постојања практичних часова ФЗВ.
Повећање броја часова наставе ФЗВ би директно утицало на повећање укупне физичке активности ученика у току једне недеље, што је у складу са интернационалним препорукама Светске здравствене организације када је у питању минимално време проведно у физичкој активности у току дана за децу и младе. Деца и млади би требало минимално свакога дана да проведу 60 минута у умереној до високо интензивној физичкој активности (WHO, 2020).
Ученици у млађим разредима ОШ се налазе у периоду који је најпогоднији за стимулисање физичког развоја и моторичких способности (тзв. сензитивни периоди развоја моторичких способности), као и за развијање и практиковање здравих животних стилова и навика. Да би се постигли што квалитетнији резултати, неопходно је да се применом разноврсних и системских физичких вежбања уз рад на теоријском знању ученика, континуирано и плански ради.
Из тог разлога, посебно наглашавамо да је неопходно повећати број часова ФЗВ, али да је поред тога, веома важно да наставу ФЗВ у овом циклусу, поред наставника разредне наставе спроводе и наставници ФЗВ.
Модалитети извођења наставе у првом циклусу биће дефинисани у сарадњи са Савезом учитеља Републике Србије.
ФЗВ је једини предмет у систему образовања РС који се бави правилним телесним развојем и унапређивањем здравља деце кроз практичну физичку активност, и у том смислу се суштински разликује од других предмета.
Огромна већина деце нема могућности ни интересовања за бављење физичком активношћу ван школе (родитељи немају материјалне могућности да плаћају тренинге у клубовима, а деца су окупирана дигиталним технологијама и виртуелном реалношћу) , тако да је за 90 % деце једина физичка активност она коју имају у школи.
С обзиром на специфичну природу предмета ФЗВ, који је у потпуности практичне природе, осим што служи правилном телесном развоју и унапређивању радне и репродуктивне способности будућих нараштаја, настава ФЗВ заједно са ваннаставним активностима ПОМАЖЕ РАСТЕРЕЋИВАЊУ УЧЕНИКА од осталог дела наставе који је чисто интелектуалне природе, умањењу стреса и превенцији насилног понашања у школама кроз васпитно-педагошки рад.
Да бисмо остварили ове захтеве неопходне су:
- структурне промене законске регулативе (Закон о основном образовања и васпитању - ЗООВ Члан 59, који регулише време проведено у школи, Закон о основама система образовања и васпитања - ЗОСОВ...)
- улагање државе у инфраструктуру адекватних спортских објеката и терена у школама, што подразумева:
за ОШ - сала величине рукометног терена (45х23х7м), мања сала за млађе разреде (24х15х6м), спољни терени за рукомет, кошарку/одбојку са атлетском стазом, јама са песком за скок у даљ и бетонска површина за бацање кугле
за СШ - сала величине рукометног терена (45х23х8,5м), кабинет за кондицију и корективно вежбање (10х8х3,7м), спољни терени за рукомет, кошарку/одбојку са атлетском стазом.